Imperativ je voleti sebe

Stiže leto. Sezona godišnjih odmora, posete rekama, bazenima, odlazak na letovanje. U ormare ostavljamo zimsku garderobu a vadimo letnju. Tanke, lepršave, ponekad i poluprovidne stvari, koje ocrtavaju svaki mišić na zategnutoj i onoj drugoj koži.
Pred ogledalom probamo prošlogodišnje suknje, haljine i pantalone i proklinjemo svaku sarmu, kolač i čašu vina kojima nismo odoleli zimus. Nezadovoljne smo svojim izgledom, na ulici primećujemo samo vitke dugonoge devojke, u filmovima koje gledamo vezujemo se za izgled glumice još na početku, i do kraja skoro da ne pratimo radnju, jer razmišljamo kako li joj uspeva da posle dva porođaja i blizu četrdesete ima takvu perfektnu liniju.
Kažemo da nam je najvažnije da se sviđamo sebi samima pa tek tada drugima. A ako nam drugi kažu da nismo debele i da nema potrebe počinjati sa rigoroznim, iscrpljujućim i po zdravlje opasnim dijetama, proglasimo ih "lažovima u najboljoj nameri."
Pre nekoliko meseci, Atajlo je kod nje na blogu napisala tekst o dijetama, debelima i mršavima. Skoro svi komentari koje je dobila na njega bili su pozitivni. Svi su (smo) se složili da mršavo ne mora da znači lepo, a da nekoliko kilograma viška ne mora da bude tragedija. Taj njen tekst već sam navodila ovde, ali kao da smo ovih dana izgleda uglavnom svi zaboravili da smo tako mislili.
Članak koji navodim će, nadam se, neke od nas potsetiti da nije najbitnije imati idealne mere. A možda još pre da još dugo neće biti zvanično propisano koje su to idealne mere. Idelno je ono što je nama lepo, želela bih da se u tome složimo. Baš kao što bih želela da se ujutru sve probudimo sa istom mišlju. Da smo lepe i nama i drugima upavo ovakve kakve smo.
Na dijetama 10 godina života

12. jun 2008.

Ako je verovati rezultatima istraživanjima sprovedenog u Velikoj Britaniji, na uzorku od 4.000 ispitanica, žene u proseku provedu deset godina na raznoraznim dijetama, prenosi "Politika".

Posmatrajući svoje mršavo telo dvadesetogodišnja Ana još jednom je konstatovala da lik u ogledalu nije dostojan "duplikat” njenih miljenica s manekenskih pista.

Iako se njen dnevni jelovnik sastojao od dve voćke dnevno, u letnjem, i vitaminske salate, u zimskom periodu, ona je bila ubeđena da treba još malo da se "steše” u kukovima.

Na kliniku za lečenje posledica nepromišljenih dijeta došla je sa svega 45 kilograma, koji su davali sablasan izgled njenoj mršavoj silueti od 175 santimetara…

Prosečna žena dva puta godišnje drži dijetu, a svako gladovanje u proseku traje oko pet nedelja. Jedna od deset ispitanih žena izjavila je da je oko 25 godina na dijetama.

Trećina ispitanih žena počela je da gladuje u 16. godini, a 40 odsto žena izjavilo je da pokušava da smrša zato što se stidi svog izgleda.

Svaka četvrta žena koja je učestvovala u ovom istraživanju je voljna da se podvrgne plastičnoj hirurgiji kako bi se rešila nekoliko kilograma viška.

Ova studija takođe je pokazala da više od 40 odsto žena ima osećaj kao da je stalno na dijeti, a čak 59 odsto njih smatra da nikada neće postići željenu figuru.

Komentarišući rezultate ovog istraživanja, psiholog Maja Antončić smatra da je bitka s kazaljkom na vagi normalna posledica nenormalne medijske propagande koja nas ubeđuje da nikada nismo dovoljno lepe, mlade, mršave, zategnute i preplanule…

Telo je postalo opsesija žene novog milenijuma, a svaka deseta dama, razapeta između biološkog zahteva – jesti, i socijalnog imperativa – biti mršav, skreće stranputicama poremećaja ishrane.

Ona citira rezultate ankete koju je prošle godine sproveo britanski "Kosmopoliten" i koji nedvosmisleno svedoče da se čak 95 odsto žena na svetu svaki dan budi nesrećno zbog svog izgleda.

U svakom momentu 40 odsto žena na svetu drži dijetu, isti procenat njih bi sutra išao pod nož – estetskog hirurga, a čak dve trećine smatra da ih "telo sprečava da žive onako kako bi htele".

Čak polovina žena tvrdi da bi promenile posao kada bi bile bolje građene. A šta bi radile? Pa bile bi manekenke, voditeljke i glumice. Pa bi postale bogate i slavne. Pa bi, u tom slučaju, 12 odsto njih promenilo životnog partnera...

Odgovarajući na pitanje – kada počinje ova igranka bez prestanka koja se odvija u ritmu predrasuda o idealnim ženskim proporcijama, ona u šali kaže da pristalice teorije modne zavere tvrde da je Tvigi kriva za sve.

Kada se ova mršavica krajem šezdesetih godina prošlog veka ustoličila na prestolu modne industrije, manekenke sa izraženim ženskim atributima poslate su u prošlost.

A kada je početkom devedesetih godina lepota i zvanično inaugurisana u "zanimanje" supermodel, anoreksija je išetala iz udžbeničkih definicija poremećaja ishrane i postala životni stil tinejdžerki i mladih žena širom sveta.

"Koko Šanel je u šali tvrdila da žena nikad nije dovoljno mršava, ni dovoljno bogata. Da je đavo definitivno odneo šalu potvrđuju rezultati istraživanja Kraljevskog psihijatrijskog koledža Velike Britanije koji govore da svaka četvrta žena mlađa od 35 godina pati od nekog poremećaja u ishrani i da je anoreksija postala psihičko oboljenje sa najvećom stopom smrtnosti. S obzirom na to da su manekenke prvooptužene za nastanak planetarne epidemije gladovanja, u svetu mode jača pokret da se izrazito mršavi modeli proteraju sa modnih pista", ističe Maja Antončić.

Nasuprot uobičajenim nutricionističkim shvatanjima, na težinu žene ne utiče hrana, već – ljubav.

Drugim rečima, skazaljka na vagi se pomera gore ili dole u zavisnosti od ženinog emotivnog statusa, a početak emotivne veze donosi gubitak od četiri kilograma, tvrde istraživači britanske organizacije "Weight watchers".

Razlog je očigledan – ona čini sve da bi impresionirala čoveka u koga je zaljubljena.

Pa ipak, psiholozi Viren Svami i Adrijan Furnham u svojoj najnovijoj knjizi „Psihologija fizičke privlačnosti” pobijaju stereotipna mišljenja o pravilima atraktivnosti među polovima i tvrde da muškarci ne traže mršavice s velikim grudima, već žene normalne težine.

Tragajući za odgovorom na pitanje – šta žele muškarci, Viren Svami i Adrijan Furnham zaključili su da predstavnici jačeg pola na ženama vole istaknute obline i građu tela koja ukazuje na plodnost.

Drugim rečima, muškarci vole dame koje su građene kao flašica koka-kole, a jednačina muške požude glasi 90-60-90.

U skici za portret idealne žene prosečnog muškarca nalaze se Merilin Monro, Sofija Loren i Skarlet Johanson, a zajednički imenitelj ovih lepotica su obline i uzan struk.

Da poentiramo, tajna formula privlačnosti krije se u obimu struka i bokova, a ne u anoreksičnoj silueti.

(MONDO)