Kad je sve volim

Kada mi upadne u sobu
I unese sneg na trepavicama
I miriše na napolje.

Kada kupi psa pa ovaj
Hteo, ne hteo ubrzo
Počne da liči na nju.

Kad se setim da je bila fetus
I takvu je volim
U stadijumu punoglavca.

Na fotografijama iz detinjstva

Kao bebironu sa loknicama
A najvolim zato što se ona
Od tih fotki do danas
Uopšte ne menja

Kad noću piše

Baterijom po vazduhu
Šalje poruke vanzemaljcima

Kad me na Rilkeove
Stihove pita
"A je l’ ti se svidja
Moja nova tašna?"

Kada usisava tepih u ’aljinčetu

I kada je uštinem otpozadi
A ona vrisne –
"Jesi li normalan
Mogla sam tako da poginem ovde!"

Kad slušamo muziku

A ona podigne kažiprst
"Slušaj sad ovaj prelaz
Kako je dobar
Ram-tara-ram-tira-tam.."

Kad je pogledam na neko mesto
A ona stavi ruke preko tog mesta

Kaže "Što si pokvaren,
Marš tamo!"

Kada donese ćumur
Na poslužavniku
"Evo, malo su mi
Izgorele kiflice" – kaže.

Dok čita ove beleške
Pa se iznervira
"Što lažeš, za one kiflice!"

Kada mi kaže

"Bože, koliki ti je nos!

To je zato što me lažeš
Pa ti stalno raste
K’o Pinokiju!"

Kad kaže

"Ja bih te nešto pitala
Ako obećaš da
Nećeš da se smeješ."

Kad izadje iz kupatila i
Kad joj kosa liči
Na dečiji crtež.

Kad šmrca na ljubavni film

I kada opazi da se jedva
Uzdržavam da

Ne prasnem u smeh
Pa stane da me gađa
Korama od pomorandže

Kad mi kaže
"Ti mene kad bi ostavio
Ja bih samo legla
Na patos
I umrla…"

Kad je sve volim - Jovan Nikolić